Kaže on meni: evo me za po ure. Je, al ne po našem vremenu. Zapravo, ne po mom vremenu. Kad ja izlazim van, a on me upita kad ću doć, ja kažem: ne znam. I stvarno ne znam. Od kud da izvučem taj podatak. Ako mi bude dobro onda neću skoro, a ako mi bude loše evo me za sekund nazad. Zato, kad ja njega pitam: kad ćeš doć, a on kaže: za po ure, ja ga čekam za po ure, a od njega ni traga ni glasa. Kako bi moja svekrva rekla: nit’ piše nit’ pozdrave šalje. Prvo pomislim na najbolje, evo ga, opet se zabavlja, ali još uvijek nisam ljuta nego mislim; evo sad će, svaki čas doć. Kako vrijeme prolazi meni sve više se diže kosa na glavi, a pošto imam dugu kosu, vjerujte mi nije baš neki prizor. Prođe i sat. Ne volim biti dosadna i zivkat ko neka luđakinja, jer i meni samoj to smeta kad on mene stalno nešto zivka i ispituje; di sam, s kim sam (makar to radi rijeđe nego što pita: šta ću ih dat jest, di su pelene, di je teča, di je kakao, di je piđama i takve gluposti, da ne davim). Uglavnom, ne zovem ni ja njega sve dok mi onaj crvić u glavi ne počne kljucati mozak i onako mi slaže svakakve sličice pred očima. Ako mislite da mi slaže neke sočne, e, grdno se varate, jer na to i ne pomišljam. Znate li onu poslovicu : Bolje da ti je ono što ti žena misli nego ono što ti mama misli, kad kasniš. Ne znam točno naizust, ali to joj je poanta. I tako sam se ja našla u ulozi izgleda majke, jer mene spopadaju crne slutnje; e, da mu se možda nije dogodilo šta loše, da ga neko nije napao, da nije možda imao sudar…i onda popuštam pod pritiskom i nazovem ga. Zvoni, zvoni, zvoni…nitko se ne javlja. Gotovo je, mislim ja. Jadni moj, što mu se dogodilo. Srce mi se stišće. Zovem opet, nakon par sekundi opet…odzvoni skoro do kraja,a on se javi , a u podlozi čujem buka…u kafiću je. Sve što uspjevam je reć: pimpirimpi ti materina. Slomić. Dovlači se. A on me uljudno pozdravlja da svi pomisle kako mi uljudno razgovaramo. Evo, sad je upravo ušao, mašući novcima, zaradio čovjek sa strane (što je u redu), ali je zaradio i koji pivitis viška. Stao i kaže: priznajem, malo sam popio. Ma ne tribaš ti meni priznavat ništa, vidim ja to i sama. Oteo se. Najrađe bi ga sad nalupala. Pročitao je ovo i kaže da on ima totalno drugu briju u glavi od ovoga. Muški pogled ove situacije ćete naći kod njega za nekoliko minuta. Baš me zanima.